image1 image2 image3

Životinjska farma ili kako istorija nije uciteljica života

08
Fotografija: Velija Hasanbegović

Životinjska farma ili kako istorija nije uciteljica života

Životinjska farma pisana je pre više od pola veka i kritika je staljinizma, ali i tadašnjeg vladajučeg sistema u Britaniji. to znamo.
Iz perspektive savremenog trenutka aktuelna je kao da je pisan juce. Kao da su svi režimi u proteklih 60 i kusur godina na ovaj ili onaj način totalitaristički bilo da govorimo o Balkanu ili Evropi ili svetu- govorili o otvorenim tvrdim ograničavanjima ili onim podmuklo udobnim koje nosi liberalni kapitalizam, recimo.

Dino Mustafić sa te pozicije počinje predstavu- počinje je odmah dok se ulazi u salu tako sto svaki gledalac dobije svoje zvono, kao deo stada, nastavlja je uvoženjem samog Orvela u priču kojo dolazi da pomogne kaže- cuo je da je komad aktuelan i danas i da može biti da se istorijia ciklično ponavlja. Granica izmu dokumentarnog i teatarskog izmežu života sa ove i one strane scene se delikatno i odlucno ukida- vrsta uvoda jeste momenat kada pod Orvelovim vođstvom publika bira koju če ulogu koji glumac(ica) igrati- oni se preporucuju, publika zvoni zvonima ( orvel snagu zvuka meri jednim aparatićem) procenti odnosno jacina zvuka zvona određuje ko če koju ulogu igrati. Ovim postupkom Mustavić gledalište u potunosti inkorporira u predstavu, a ona se, orvelovski - ne razmisljajuci prepusta.
Uloge su podeljenje i svi smo na farmi- velika crna kocka ispunjena zemljom koja u dodiru sa vodom i znojem postaje blato popriste je dobro na poznate priče- kako životinje preuzimaju vlast i kako jednakih naravno nema- u samom tempu ima neceg mučnog napornog nisko i hladno osvetljenje daje utisak savremenih logora- kao što su velike nehumane fabrike ili baš farme ako hočete- čitava priča od početka do kraja ima jednako zloslutnu atmosferu. Glumci igraju čisto i jasno uloge koje su dobili. Citava priča od prve do poslednje scene (dramaturškinje su Željka Udovičić Pleština i Dubravka Zrnčić Kulenović) prioveda se i igra jasno i blisko- u orvelovsko tkivo  interpolirani su  songovi Minje Bogavac ( Mi cemo sprovesti teror u ime ljudskih prava,jer čovjek je dostojanstven samo onda kada ima para) koji se uklapaju kao puzle.
Na kraju dolazimo do nase stvarnosti- tranzicija koja traje besomucno dugo i liberalni kapitalizam- trgovina mediji smrt heroja.
Naravno na kraju se vise ne zna ko je svinja a ko covek.
Dokle se ponavljaju stare matrice? na sta sve pristajemo? U cemu sve saucestvujemo? Ukoliko je revolucija nesretan istrument - da li smo spremni na evoluciju? samo su neka od pitanja sa kojima nas Mustafić suočava?
Dok publika napusta salu - cuje se klepetanje zvona. posto ih treba vratiti po izlasku iz sale. Tu zavrsava predstava i počinju pitanja- kao produženo dejstvo.

Nataša Gvozdenović
kritika predstave "Životinjska farma"
Sarajevski ratni teatar, Sarajevo
Sarajevski ratni teatar, 5.10.2015.

International Theater Festival
MESS - Scene MESS
Maršala Tita 54/I, 71000 Sarajevo
Bosnia and Herzegovina
Tel: + 387 33 200 392
Fax: + 387 33 211 972
Email: mess@mess.ba
www.mess.ba

Facebook Twitter YouTube
Instagram ISSUU Location

Internacionalni teatarski festival
MESS - Scena MESS

Maršala Tita 54/I, 71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
Tel: + 387 33 200 392
Fax: + 387 33 211 972
Email: mess@mess.ba
www.mess.ba