03. 10. 2011.

Intervju sa Harisom Pašovićem, rediteljem predstave Ruže za Anu Terezu/Fudbalske priče

Na danasnjem okruglom stolu razgovaralo se o predstavi Ruže za Anu Terezu/Fudbalske priče. Reditelj Haris Pašović i akter Ibrahim Quattara odgovarali su na pitanja moderatora, a i publike koja je ovoga puta uzela aktivno učešće u diskusiji. Pašović je pokušao dati odgovore o ideji, konceptu i samom problemu koji je u prestavi obradjen. Po komentarima publike nakon okruglog stola, nije uspio pojasniti i približiti svoj način pristupa fenomenu turbofolka na Balkanu.Evo šta je nama rekao u kratkom intervjuu.

 MESS: Da li je vaša predstava svojevrsna kritika turbofolka  ?

 Haris Pašović: Nije, iz više razloga. Mi iz ekipe prestave, to ne nazivamo turbofolkom, već tu pojavu karakterišemo kao pop-folk. To nije subkultura, već mejnstrim, to je zapravo kultura na Balkanu, zbog milionske publike koju ima. U tom muzičkom pravcu ima izvrsnih, a isto tako i vrlo loših stvari, baš kao i u pozorištu na Balkanu. Ne znam zašto stih  Marine Tucaković „ ime mi loše zvuči na tvojim usnama “, nije umjetnost, a Lakin tekst „ ti si se upiškila “ jeste umjetnost.

 MESS: Zašto ste  odlučili da se bavite stereotipom muško-ženskog odnosa na Balkanu ?

 Haris Pašović: To nisu stereotipi. Iznijeli smo ono što u stvari jeste muškarac 21. vijeka na Balkanu. Smatram da je jako izazovno razmišljati o tom muškarcu kao pripadniku radničke klase, u nekom malom provincijskom gradu, koji je po meni ,generalno, više predstavnik savremenog muškarca, nego recimo, Džastin Biber.

 MESS: Recite nam nešto o nesvakidašnjem spoju turbofolka I savremenog plesa?

 Haris Pašović: Novina je ,da u predstavi uz pjesme turbofolka, glavni jezik čini savremeni ples. Za većinu ljudi na Balkanu savremeni ples podrazumijeva sambu, rumbu i  slično, što apsolutno nema veze sa onim što savremeni ples jeste. Savremeni ples rezlutat velike umjetničke revolucije u plesu, kada je klasični balet transformisan u izraz savremenog baleta i modernog plesa, od Isidore Dankan, Marte Graham, Vilijama Forsajta do savremenih koreografa , Vima Vandekejdusa, Alana Platela, Morisa Bežara I Ane Tereze de Kersmejker, kojoj je predstava i posvećena. Edvard Klug i ja smo koautori predstave čija je misija uvođenje umjetnosti savremenog plesa , koji kao takav u našoj zemlji ne postoji.

 MESS: Šta mislite o ovogodišnjem programu MESS-a ?

 Haris Pašović: Nažalost, zbog turneje koju imam upravo sa ovom predstavom, nemam vremena da isparatim sva ostvaranja na ovogodišnjem festivalu, ali vidim da tu ima puno jako kvalitetnih autora, kao i mladih autora. Dobro je što Dino Mustafić i njegov tim uspjevaju da u teškim okolnostima, finansijske  krize i nestabilnosti organizuju i održe kontinuitet kvaliteta najvažnijeg i najstarijeg teatarskog festivala u regiji.