02. 10. 2011.

Sa one strane duge

Danilo Jovanović     

 Sve počinje i završava se, baš tamo, sa one strane duge. Koncentični krugovi postojanja. Krv, sreća, suze i znoj... Scene iz predstave Gardenija. Iako na momente statična i upravo time razvodnjena, ipak nosi jasnu poruku o ljepoti i bogatstvu svijeta ljudi sa margine društva.

Hod po tankoj liniji rodnih identiteta upakovan u šarolikost i bogatstvo kabarea sa jedne i supermarket ljudskih sudbina sa druge strane.

 Paleta dugihin boja pod svjetlima kabarea i vama je drugačije izgledala,zar ne?

 Obojena bojama Rekvijema, iluzijama, nadanjima, snovima  predstava Gardenija, oslikava jedan drugačiji svijet, paralelan heteronormativnim klišeima, svijet diva na visokim potpeticama, u hodu po po pomenutoj tankoj liniji rodnih identiteta.

Drugi i drugačiji. Različiti. Odbačeni. Zvuči vam poznato ? Ukorijenjene definicije neshvaćenih. Gardenija vrlo uspješno razbija upravo te stereotipe. Osvrnite se oko sebe i čućete povike baš tih drugih i drugačijih. „ Pa, i mi volimo, patimo, strahujemo, sanjamo na isti nacin kao i vi, da, bas vi!“

Tolerancija. Za većinu znači toleriši ti mene , a ja ne moram tebe. I šta će nam kojekakvi Queer festivali, Parade i slične manifestacije. U našem selu toga nema. I neće biti. Kategorično. Autokratski. Ne! Zašto puštamo da naš glas budu oni koji govore takvim jezikom,jednoumlja,jezikom nasilja ?  Šta je sa onima koji sebe ubrajaju u intelektualnu elitu ove zemlje ? Zašto se njihov glas ne čuje, ili je šapat koji nestaje u sarajevskoj magli ? Previše pitanja na koje nema ko da da odgovor. A da paradoks bude veći, imamo mi i Zakon o zabrani diskriminacije. Imamo. Na papiru. Da njime mašemo Evropi u lice, a nama i nije baš nephodan. Kod nas svakako nema diskriminisanih, niko se ne buni, stado je mirno i sito. To možda tamo, preko Drine, nekakva prava traže i paradiraju. I te iste parade zabranjuju. Mi sa ponosom ističemo multikulturalnost i multietničnost našeg grada, njegovu otvorenost, koja traje koliko i Sarajevo film festival. Devet dana. I to, kad nije ramazan.

 Ostajemo u iščekivanju nekog novog glasa razuma, možda se i nad Sarajevom magla nekad podigne.